1. ОКТОБАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СТАРИЈИХ

На Генералној скупштини УН, 14. децембра 1990, донета је Резолуција 45/106 којом је 1. октобар проглашен Међународним даном старијих особа. Било је неопходно популацију старијих учинити видљивијом и на националном и на светском нивоу, указати на посебне потребе старијих и на изазове са којима се суочавају, као и на велике потенцијале старијих и на њихов допринос друштву. Они могу бити ресурс друштва само уколико се уважавају и гарантују њихова људска права (дата још у Универзалној декларацији о људским правима 1948. године). У седамдесетогодишњој примени Декларације о људским правима, права старијих су углавном била запостављана и у другом плану.                                                                                                          У Србији се, од краја шездесетих година прошлог века, током октобра, обележавају Национални дани солидарности са старијим људима (Генерална Скупштина Уједињених нација је тек својом Резолуцијом бр. 36/20 од 9. новембра 1981. године позвала земље чланице УН да формално установе Националне дане солидарности са старијим људима); док се 1. октобар, као Међународни дан старијих обележава од 1992. године.                                                                                                                                         Свака земља овај дан обележава на свој начин. Ми то чинимо, између осталог, Олимпијадом спорта, здравља и културе трећег доба. Ево шта је о значају  Међународног дана старијих  у једном од својих обраћања учесницима Олимпијаде трећег доба спорта, здравља и културе (које се у организацији Покрета трећег доба Србије одржавају од 2008. па до 2024. као вид подршке Међународног дана старијих  уз подршку Савеза пензионера) рекла проф. Др Драгана Динић, до пре две године председница Геронтолошког савеза Србије и члан Организационог одбора Олимпијаде трећег доба:                                                                                                          Човек почиње да стари од рођења (од зачећа), ипак, старошћу се сматра последња етапа његовог целоживотног пута. Иако је старење индивидуално, према мерилима Светске здравствене организације, старост почиње са 65 година. Захваљујући развоју медицине и повећању животног стандарда човек живи све дуже, а популациона група старијих је све бројнија. Општа демографска карактеристика свеукупног света јесте убрзано старење његовог становништва. Са садашњих 700 милиона, број старијих од 60 година у свету, повећаће се на 2 милијарде до 2050. године. Старији ће представљати преко 20 процената светске популације.                              Сличне демографске промене су захватиле и Србију. Просечна старост у Србији већ премашује 43 године, док у земљама Европске Уније она износи 42,4 године. Србија се сврстава у пет најстаријих популација у Европи (поред Бугарске, Немачке, Шведске и Италије), а на 26 месту је у свету. Пројекције говоре да ће до 2041. сваки четврти становник Србије бити старији од 65 година и да ће просечна старост бити 47 година. Посебно ће се повећати удео старијих од 80. година – са 3,5 % (2011) на 7,5% (2041).