ŠAH JE UMETNOST

Autor: Saša Grujović

Igranjem šaha razvija se  koncentracija, intuicija, kreativnost, mašta…. To je borba u kojoj se vidi karakter igrača. Šah zahteva sve ono što je potrebno i  umetniku.  – kaže Nikola Veselinović, pozorišni reditelj u penziji.

Prvog dana takmičenja na IV Olimpijadi sporta, zdravlja i kulture u Sokobanji odigrane su i prve šahovske partije. U pauzi između povučenih poteza, dok satovi i figure miruju, a učesnici razmatraju rezultate i narednog rivala, razgovaramo sa Nikolom Veselinovićem, pozorišnim rediteljem u penziji, nekada članom ŠK Partizan i  učesnikom ovogodišnjeg šahovskog takmičenja u okviru Olimpijade.

Šah ste počeli da igrate kada ste bili veoma mladi. Na koji način ste počeli profesionalno da se bavite ovim sportom?

„Prva beogradska gimnazija, koju sam pohađao, je imala mnogo dobrih šahista. Tako je nas petnaestak omladinaca postalo deo podmlatka Partizana. ŠK Partizan, kao i drugi klubovi u okviru sportskog društva,  se pedesetih godina  „otvorio“  i prihvatio građanstvo u svoje sportske klubove. Igrali smo sa seniorima, sa velemajstorima i tako učili. Mogli smo da putujemo. Obišli smo celu Jugoslaviju igrajući turnire. Sport je dobar jer možete da putujete i vidite nešto što pod drugim okolnostima ne biste mogli.“

Koje šahiste biste posebno izdvojili?

„Svetozar Gligorić i Aleksandar Matanović su velemajstori na koje smo ponosni.   Gligorić je bio novinar, Matanović urednik Šahovskog informatora. Svojevremeno jedan od najčuvenijih srpskh šahovskih velemajstora Gligorić je govorio da dok  sedi u dobrom društvu, sa novinarima i  pozorišnim ljudima, Fišer  sedi u mračnoj sobi i igra sam sa sobom.”

U toku dugogodišnje karijere u pozorištu, šah je bio sastavni deo vašeg života. Igraju li glumci šah?

„Zanimljiva šahovska epizoda dešava se u Jugoslovenskom dramskom  pozorištu u kojem je upravnik bio Miroslav Belović. Veliki profesionalac i zaljubljenik u pozorište nije mogao da razume tu malu strast pojdinih glumaca – šah. Na jednoj od proba Miroslav je primetio da ništa ne funkcioniše onako kako bi  trebalo.  Glumci su imali svoj mali šahovski turnir iza zavesa pozorišta. Belović je skočio, izgubio strpljenje, došao do sobe u kojoj je zatekao glumce, tehničare, šahovske table i figure. Branko Cvejić, sadašnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta mu je odgovorio: „Upravniče, shvatite da mi volimo još nešto, osim pozorišta“.  Da, glumci igraju i vole šah.“

Imaju li šah i pozorišna scena neke sličnosti?

„Kretanje figura na tabli slično je kretanju glumaca na sceni. Šah razvija sve ono što je potrebno umetniku. To je borba u kojoj se vidi karakter.  Kao i u životu i u šahu pobeda ne znači da si večito najbolji, poraz navodi na dodatan trud i rad, a harmonija se uspostavlja kada šahisti remiziraju.“